Братство деперсонализованих ликова Бркановићевих: литијаша, часних отаца, рибара и удовица…

СЛИКАР ГАЛЕРИЈЕ ЧУВАРА УСПОМЕНА, СЕЋАЊА И
ТАЈНИ

НИКОЛА БРКАНОВИЋ, сликар

НИКОЛА БРКАНОВИЋ, сликар

у дворишту само једног мотива. Његове слике се развијају, шире и
разгранавају на начин што свака од њих има засебни аутономни визуелни
досије, али који им омогућава међусобни чулни дослух у поступку грађења
сврхе саборног поетичког повезивања кроз корпусе заједничких циклуса
и поглавља. Над тим заједништвом у његовом атељеу вијори се застава
веровања и уздања да и ликовно наједноставнији описи света не треба,
као лако штиво написано за доконог морнара, да служе патетичним
одразима огољеног реализма. Бежећи од такве утопије Бркановић се у свом
занимљивом ликовном мишљењу залаже за поштовање оне врсте аналогије
уз помоћ које се на његовим платнима интерактивно прожимају и очитавају
живот слике са животом природе и то са наглашеним листањем: колорита,
цртежа, композиција и техника човековог активизма кроз токове историје и
архиве њених непосрнулих квартова и округа.

Бркановић креативно на својим сликама често тамо и где га та иста публика
не очекује, па чак и на оним раскрсницама на којима је и уз најбоље ликовне
бусоле, најлакше залутати. Зашто? Зато што он једноставно, а веома складно
записује: роморе, лудости и бронхитисе равница Славоније, Барање и Бачке,
слажући на полицама њихових библиотека читанке и речнике мора, река и
људи из „његовог краја“. Из крајева и опуса „гладне географије“ света у којој
време и простор деле: Кавказ, Јерисос, Дунав, камени градови, врбаци и
сунце, које на њима понекад вангоговски виси попут портрета плодова са
дрвета неке воћке. А, за све њих, и њихове божје: егзистенције, фигуре,
ритмове и пулсације он је увек исти сликар, монах са кофером за веру и
неверу, путника и дошљака. И то онај кога, као руске сликаре 18-тог века,
дијалози у његовим ликовним рукописама доводе пред бесмртни точак
властите запитаности о земаљским и небеским разликама добитака и
губитака. О жељи да се сабрано исколче и промисле међе поседа око којих
се трагикомично споре,свађају, селе и деле изводи из књига рођених и
умрлих. Зато Бркановић, поетички одлучно, међу мотивима тако
фокусираних и тематски пажљиво уређених прича надахнуто употребљава
бројне карактере: линија, кривуља, тачака и запета, да би што пластичније
оверио језик и рукопис идеологије свог сликарства, посежући, на моменте, у
њој за: гласом, музиком и тескобама метафоричких игара. Братство
деперсонализованих ликова Бркановићевих: литијаша, часних отаца, рибара
и удовица личи на галерију и музеје чувара успомена, сећања, тајни и
значење њихових ћутања. А, тако осмишљене слике самоуверено одбацују
утопистичку идеју по којој слика, за јефтини рачун своје пуке декоративност,
треба да се ослободи свог развоја и утамничи у кампу сликара, који су јадне
жртве само једног мотива, или, као онај „круг двојке“ на који је тужно осуђен
један београдски трамвај. Бркановић је сликар видљивих и невидљивих
значења раскршћа света, сликар који сваки дан страсно улази у домове
својих слика да би у њима прометејски запалио ватру, а онда са њима
наставио непрекинуту нит разговора о свему што их повезује на јави и у
сновима.

На Богојављање, 2014. г.

НИКОЛА БРКАНОВИЋ У СВОМ АТЕЉЕУ У СОМБОРУ

НИКОЛА БРКАНОВИЋ У СВОМ АТЕЉЕУ У СОМБОРУ

 

========  Овај текст је написан за каталог самосталне изложбе
сликара НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА из Сомбора коју је
у Ликовној галерији Арт 18. априла 2014. године
у Бачкој Тополи отворио књижевник Зоран М. 
Мандић.

ЛеЗ 0005167  

СЛИКЕ НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА

СЛИКЕ НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s