Призма

Све што се може пропустити кроз призму Сазвежђа З

                        __________________________

Lustracija na prostorima bivše SFRJ> Hrvatska

U posljednje vrijeme Željko Kekic, udbaš u mirovini, priprema knjigu pod naslovom „Covjek i njegova sjena“ u kolaboraciji sa svojom nekadašnjom ”špijunskom metom” Antom Kovacevicem.

Doduše, knjiga za sada nije odmakla puno dalje od naslova, no sama tematika jamstvo je kako ce ista podici podosta prašine, jer bi se po prvi puta u hrvatskoj literaturi pojavile ispovijedi ”s obje strane”, progonitelja i njegove lovine, koji su na ovim prostorima oduvijek zamjenjivali uloge. Iz Kekiceve dragocjene memorije, dakle proizlazi da je Franjo Tudman na isti nacin izabran za državotvorca i povijesnoga velikana.

„Pa svima nama, osamdesetih godina bilo je jasno da se sve klima. Hrvatska Služba državne sigurnosti, koliko sam mogao cuti, u to doba vjerovala je da ce Jugoslavija otici u labavu konfederaciju, što znaci da Tito nece postati apsolutni negativac. Godine 1986. i 1987. udbaška elita obavljala je tzv. informativne razgovore s cijelim nizom evidentiranih disidenata, koje je do tada obradivala. Došli su do zakljucka da je Franjo Tudman jedan od podobnijih za tranziciju. Nije Tita smatrao crnim vragom, za razliku od vecine ostalih. Vjerojatno je zbog toga jedini dobio putovnicu 1987. kako bi u emigraciji okupio snage za sve ono što se kasnije dogadjalo“, kaže Željko Kekic, koji je danas 50-godišnji privatni poduzetnik i vlasnik karlovacke Radio Mrežnice, dragovoljac Domovinskog rata i prvi od agenata nekadašnje tajne službe koji je još pred 15-ak godina javno priznao – da je svojedobno uhodio ljude koji su 1990. lansirani u politicke lidere.

Izabran je, dakle, covjek koji zajamcio vašoj Udbi da lustracije biti nece?

– Nije bio problem u lustraciji, barem ne za mene, nego strah da ne dodje do osvetnickih likvidacija. Sjetite se samo kako su neki, u ime SZUP-a oteli i mrcvarili Blagoja Zelica. Ne, bio je to strah za vlastiti život i živote svoje obitelji. Rat je osobito tome pogodovao: nitko nije mogao znati da li ce završiti kao leš u Pakrackoj Poljani.

No, jeste li strepili od lustracije?

– Nisam se bojao lustracije. Lustracija bi znacila da je nama, koji smo do tada radili za Udbu zaprijecen ulaz na javne i državne funkcije. Pa što onda? Bio sam na to spreman, cinilo se prirodnim da ce se to dogoditi. Zato sam 1990. sa kolegama osnovao firmu koja se trebala baviti detektivskim poslom, racunajuci da cemo se baviti privatnim biznisom. No, lustracija nije obavljena i ja sam ostao uposlenik iste ustanove koja je preimenovana u SZUP. U samostalnoj Hrvatskoj naslijedila je komunisticku tajnu policiju. Tako sam ostao u državnoj instituciji do 1995., bez obzira na promjene.

Videti više: http://www.infobih.com/article.php?locale=bs&clanak_id=4034

_____________________________________________

ЛеЗ 0005161   

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s