Ознаке

(одабрани одломци. Из јесењег броја пожаревачког књижевног часописа БРАНИЧЕВО, на тему Дух српске књижевности)
_______________________________________________________________ БИФЕ „БРИОНИ“

Ту на углу – трафике се расцветале.
Раскрсницом, око коцке-сата, тутње
Аутомобили. Унутра познати гости:
Друг Сифон, Професор, Таксиста, Гадафи.
На целом једном зиду постер
Острвља: палме повијене према
Облацима и лучини, плажа пуста,
Само стопе у песку. У преподневним
Часовима празна је сала за ручавање.
За шанком припит општинар рецитује песме
Мртвог боема. Што је дубља провинција, гле,
Дубљи је и полтронов наклон.
Овде још понеко тугује за умрлим тиранином.
Позна је јесен; лишће се за ципеле лепи.
Приградским пејзажом псоводац хитро мину
Поткупи се па и ти некуд крени. Куд можеш.
И знаш.

ИЗМЕЂУ ДВЕ САЛВЕ

Између две салве, са радија, крици паунова
Из зеленила се вртног огласише. Зафрфљаше
Птице-пси. Јер, господара њиховог, љубичицу
Сахрањују. А онда: потресни глас спикера,

Музика и лирика свих песника тужних поданика
Испунише станиште моје пусто где ми дани
Теку. Теку куд теку. Теку никуда. И свуд присутна страва
Још ме једном ови, фабричких сирена хор кад писну

У заказани
Туге час.

ЛАЖОВ

Кад не брбља
клевеће
плете венац ружних речи
осорно и грубо
крекеће и звечи испод језика
одјекује међу шупљим зидовима
корача корача смишља нове јаде
измет му кружи око срца
и опаке се ствари појављују
мржњу гнев и тугу
његове речи носе
док лукаво олагује
док се притворно смеши
корача корача персијским ћилимом
лажац достојан поштовања.

ПОРАЗ

Деценијама онај
што је знао за победе само
победников син (страшни син)
онај што је живео од очеве победе
и што и данас живи од очевпх заслуга
у црвеним салонима у дивотним апартманима
негован као вилина косица на прозорској дасци
увек у чистој постељи у новим гаћама
увек испеглан подвезан машном и изреком
увек са гладним оком и птичјим језиком у устима
никад без залиха без резерви за не дај боже
никад без лиснате лектире на полицама
ситуиран као крвник и погубљење
мудар као раџа фанатичан као дервиш
али за све мучан као мучна успомена
одрешито говори о томе
како се све баш променило
гуче о неминовном поразу и краху
о променама набоље и о променама нагоре
пљушти и фрфља речима
и као увређени муж подиже морална начела
високо у небеса
где су трепераве звезде.

(Новица Тадић, Крај године, (изабране и нове песме), Културни центар Новог Сада, Нови Сад 1992)
___________________________________
видети и друге прилоге : http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/07/31/%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8/ 

 

Advertisements