Ознаке

Новици Тадићу,ратном другу из сомборског гарнизона,у тамно плавој униформи
с плачом у раменима ,утехом која подцењује написано и ненаписано

Огласио се,расписао,јавио
Велики орфички секретар
Наш општи двојник
Одвојио се од махагонија,размакнуо грање мирте
Поткресао чемпрес,очима упро у бели папир
Још сув ,пешчано чист и
И сурово добронамеран,без шифри и увијања
Одан и намењен свима, без разлике
Како онима који
Склопише том
Тако и онима  који још дрхте испод
Започетог наслова
И у рукопису звучан и у гласу читак
Недостижан као увек
Јавља

Да не почињемо,

Он је уместо свих нас
подлегао том изазову и ево Га
зна шта значи тај врховни умор
Његова бритка поткожна тетоважа
Он носилац патње,изабраник греха
И  божанско чедо последице

Поручује да се теме узалуд понављају
Да  ни античко није чисто ако му се толико приђе
Све век по,век ,милениум по миленинум,
Да  је палеолитски пуж метафоре исчезао
Божански му празна кућа
Толико празна од невремена,
да је сад чисти тајац
спасоносно откриће и да  нема више
поезије ,све  је исход самопроглашења
па и Његов нагон за овим потресима

Треба  Га ,пише, срести
Обићи и покрити лишћем
Бељим од достављеног папира
И ако се сетимо
Донети коју наору или кинту
Нешто с иконостаса,нешто из сефа
Тек да не угине тако
Свежртовни
Да  поштеђен буде вишњих интриганата
Којима ништа  није свето
Сред овог певања и умирања

Advertisements