Ознаке

                                       Онима који не воле дистихе и катрене

Знак препознавања

Знак препознавања

Памтимо и горе дане од ових
Које хвале новински наслови.
Рецимо, оне кад је умро Броз
И народ од суза мокар скроз
Кад се стајало мирно у 3 и 5
Птицама кад је забрањен био лет
Трубе и таламбасе, узбудне сирене
И страх што нам струјао кроз вене
Ваздуха, ваздуха – ваздуха нам треба
А не само игара и хлеба

Одосмо од куће, сиђосмо у ров
А у завичају прокишњава кров
Узалуд нас чекала мајка и сестра
Светлост се угаси у очима, преста
Да сија у  мртвим зенама
И крв се охлади у нашим венама
Дуго смо тако под земљом зборили
За кога смо се ђавола борили

Кад све се изврну, уврте, без стида
Трговци, млатишуме, бегунци, дезертери
На нашим костима саградише двери
Од наше крви крвник куле зида

О наивно наше пусто србовање
Небеска реко што пламтиш кроз грање
Винуто над нашим пустим гробовима
Мили боже наш, ако ли те има.
Након свих реформи и након преврата
Кад се сунце мало на небу усправи
Набацише земљи омчу око врата
Цареви змијски и гмази-удави
Држава клонула издише у блату
Лицем окренута самртноме сату
И дахће, куне, где су њени сини
Они рођени невини и вини
У које би могла јадна да се узда
А низ образ јој котрља се суза

 

 

Advertisements