Pesma Stojanu jedini spomenik

Ознаке

RIZNU Radović, nazvanu Stojan Komita, jednu od srpskih heroina u Prvom svetskom ratu, koja se oružjem borila, odlikovao je i maršal Franše d’Epere Francuskim ratnim krstom sa palmama i dve armijske pohvale zbog junaštva u Topličkom ustanku protiv bugarskih okupatora. Kada je 1939. godine preminula, sahranjena je uz najviše vojne počasti na groblju „Dudova šuma“ u Subotici. Danas, nažalost, na ovom groblju nema ni njenog groba ni spomenika! Da nije jedne narodne pesme o Stojanu Komiti, za nju niko više ne bi ni znao.

Ovako je priču o Rizni Radović započeo Jovan Vukoičić (59), iz Beograda, kome su deda Boško i otac Vukašin pripovedali o junačkom životu Stojana Komite.

– Deda je bio plaćeni graničar u Kelebiji, a kao i Rizna, doselio se iz sela Prekopuce kod Prokuplja – priča Vukoičić. – Pošto je ona od kralja Aleksandra posle rata dobila pet hektara zemlje u Kelebiji, dogodilo se da sa mojima bude prvi komšija. Pričali su mi da joj je leva noga amputirana u ratu, pa je nosila drvenu „protezu“. Desna ruka, pak, bila joj je oduzeta zbog 15 uboda bajonetom. To su bile njene „uspomene“ na Toplički ustanak i bugarske vojnike.

Rizna je, kaže Jovan, Kelebijom, ipak, išla uzdignute glave. Nosila je muško odelo i šajkaču, bila „na muški“ podšišana i uvek o sebi govorila u muškom rodu. Potomaka ni bliskih rođaka nije imala, pa je kuću i imanje ostavila dedi Bošku.

– Uoči rata 1941. godine, deda je nasleđenu Rizninu kuću i zemlju oko kuće prodao, ostatak poklonio državi i vratio se u Prekopuce – veli Vukoičić. – Posle rata, odlazio je u Suboticu i palio sveće na Rizninom grobu, kad god je mogao. To je nastavio i moj otac. Ali, kada je pre 20 godina bio poslednji put, slike na spomeniku više nije bilo. Ja, nažalost, nisam mogao da odlazim, a kada sam nedavno saznao da nema ni groba ni spomenika, krv mi se sledila. Jedino što sada želim jeste da se taj spomenik obnovi.

U međuvremenu, Riznin život i junačko delo istraživao je i Borislav Čubrilo iz Subotice. On, pak, tvrdi da je sa inicijativom za obnovu spomenika, prvi put još pre pet godina, tražio prijem kod bivšeg gradonačelnika Subotice Saše Vučinića.

– Primili su me, međutim, njegovi savetnici tvrdeći da će mu sva dokumenta predočiti, a meni, potom, proslediti njegov odgovor – kaže Čubrilo. – Nikada ga nisam dobio, ali neću odustati. Ako spomenik ne obnovimo na stogodišnjicu početka Velikog rata, kada ćemo? Rizna je heroj Prvog svetskog rata i zaslužuje da počiva u miru na mestu gde je 1939. godine sahranjena.

On naglašava i da tačno zna da je Rizna sahranjena na groblju „Dudova šuma“, 30 koraka desno od Radićeve kapele.

– Inicijativu za obnovu ovog spomenika sa kompletnom dokumentacijom o životu Rizne Radović, ponovo ću, u ime „Srpskog kraljevskog ravnogorskog pokreta“, predati gradonačelniku Subotice za desetak dana. Nadam se da ćemo naći rešenje i ponovo podići spomenik heroini Velikog rata – veruje Čubrilo i recituje stihove narodne pesme:

Oj, Rizna, mlado momče,

zašto nam selo ostavi,

komitsko ruho obuče,

redenik teški navuče,

nazva se Stojan Komita,

s gorom se čarnom sastavi…

 

ISPOVEST “VREMENU“

Ispovest Rizne Radović, u dnevnim novinama „Vreme“ od 12. do 14. juna 1927. godine, zabeležio je Stanislav Krakov, legendarni urednik ovog lista. Trodelnu potresnu i iskrenu priču Stojana Komite Krakov je završio sledećim redovima:

„Zar niste nikakvo naše odlikovanje dobili, pitam je.

– Kažu da sam za Karađorđevu zvezdu bio predložen, ali je nisam dobio – veli setno ova herojska devojka, čija drvena noga i bezbrojni ožiljci vidno svedoče o njenom junaštvu i patnjama.

IZBEGLI SA KOSMETA

Rizna Radović je pričala da je „rođena u Krpimeju na Labu kod Podujeva oko 1901. godine“. Kada je imala osam godina, ubila je Albanca koji je nju i brata napao dok su čuvali ovce. U strahu od krvne osvete, sa roditeljima, bratom, sestrom i stričevom porodicom izbegla je u Prekopuce. Roditelje i brata odveli su Bugari januara 1917. godine, a sestra je umrla tokom rata. Ona se, kako je pripovedala Krakovu, „odmetnula u gorske hajduke pošto su je prebili Bugari kad je pošla na vodenicu u Jošanici“. Od prvog dana vojevala je u četi heroja Topličkog ustanka vojvode Koste Vojinovića Kosovca, a potom sa komitama Konstantina Milovanovića poznatijeg kao Kosta Pećanac.

Pesma Stojanu jedini spomenik | Reportaže | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s