Ознаке

,

Андоније Рафаил Епактит

(крај XIV в. – после 1419)

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ

Каквим ћу речима плачевне песме

венац исплести успомени твојој?

О слаткога звања

весело названа ствари!

Каквог ћу надања весеље

пружити разуму

туговањем претворену природу

и у бистринама сузне воде

лик ридања сагледати?

О ко ће дати

глави мојој воду –

туговања жалост да омијем?

Ко ово гледа

зар се ужаснуо не би,

о љубљени,

како и ваздух туговања убрусом

прикрива природу.

ПЕСМЕ ОТПЕВАТЕЛНЕ

С једне и с друге стране часноизредна двојица дечака (кнез Стефан и Вук) с матером (кнегињом Милицом) топлим сузама обливају богоподобно нацртање лика онога који је истоимени са четвородневним Лазаром, и као Марта и Марија чујним гласом Христа призиваху, и прса новог Лазара данас с љубављу обухвативши, лек за решење од грехова моле, и потом раку спроводе, као неки последњег рода природе Давид пред ћивотом родитеља иду младораслог тела ногама и песме отпевателне, као изливањем слаткогласија неких Сирина, жалосно појући, казиваху:

Што још за нас такве тајне смотрења,

о Лазаре?

Кога узревши, утешење

за болезни да обретемо,

о свељубазни господине оче?

Које да имамо наде ми који остајемо?

Када ћемо те угледати,

или чути глас твој?

Како наше младости

слатки сјај радости

облаком туговања

изненада покри се?

Како благоданствова

слатко гледана твојих очију

и напрасно се угаси лампада (светиљка)?

Коме поверио јеси

новорасли цвет нашега узраста

о упућивању к Богу

да се стара?

Како да призовемо

помоћника и учитеља

у управљању наше области?

Кога господара делатељи

као грозд у муљачи борилишта

да се изгњече?

_          _          _

О слатко нашега народа име,

о невоље исходни,

скрбног подвига

беде наше спомен!

О туговања новоизникла грано,

уздања плоде који није за брање!

О тугеисходна нашем истоку

и сузе виновна данице!

О ридања нашега седиште,

рукама Агарена узвишени престоле!

О злобне и тамне ноћи

која истока светло не опажа!

О скиптре наше власти,

туговања сузама ишаран!

О маглобразна диједемо

плачевне шиваде (шкољке),

бисером обложена.

Константин Филозоф

(крај XIV в. – око 1435)

СТИХОВИ

А ово је крајегранесије (акростих) стихова: Страно странствовав

странствије плачем:

Слова (речи) слатких више од меда и саћа,

точећих (који точе) из запечаћена источника јако,

равно мирис заиста и храна,

ако мерило оних који црпу на ово гледа.

Нови, некако Давид најкроткији

онима који су сачували плен што су разделили.

Соломон јавио се дивни

тушти и тами (мноштву) која је од

крајева (света) дошла.

Роду начелник као будући,

Аврам који стране са жеђу прима,

но Илијино одлажење (на небо) свагда желећи,

сам други одлазак јављаше.

Тај други красотом (после оног) у Египту (Прекрасног Јосифа),

ваистину место пшенице злата давалац.

Оружник (ратник) у бојевима победе,

ваистину место Самсона крепког у јуначким делима,

Адамових порода грана,

ваистину њихов од почетка најподобнији узор.

Сам овај други Јов богат даривањем,

точећи изобилно свима знан биваше.

Рода очију подобни загонеткама,

ако к сунцу и овога лучи (светлости),

но зраке које сијају примамо,

суштину не сваку.

Тада заједно обојих лишење.

Ваистину место главе подобна,

из узрока што је глава светлоизабраним;

јесте преминула у месту Глави.

Плачи опет, Бели граде, оцрњење своје.

Људима вођ као цвет процвета и отпаде.

Ако и земља заједно рида са тобом,

њега не надајући се ускоро да прими,

чекањем година које теку 35,

већ које су прошле девет стотина

и шест тисућа (6935 = 1427).

= извор: Радомир Батуран ОД РАСТКА ДО РАСТКА : антологија српског метафизичког песништва, 2006. стр. 71-76.8340

Укратко о приређивачу:

Млађи писци братских градова, Књижевна омладина, Крушевац, 1978.

  • КОК 1. Књига поезије и прозе млађих писаца. Књижевна омладина, Крушевац, 1979;
  • Нити Наде, Багдала, Крушевац, 1987;
  • Питомуша, ГИРо, Крушевац, 1987;
  • Романи Борислава, Универзитетска ријеч, Никшић, 1989;
  • Откровења Растка Петровића, Научна књига, Београд, 1993;
  • Јован Дучић, Истине, Институт за књижевност и уметност и Научна књига, Београд, 1995. и 1996;
  • Живко Јевтић, Самосвести, Постојање и Присност, Народан библиотека Крушевца и Народна библиотека Јагодине, 1996;
  • Милорад Микетић, Загризи у длан, NEA Publishing, Toronto, 2000;
  • Poet Rastko Petrovic, NEA Publishing, Toronto, 2000. (na engleskom);
  • Казивање у Србици, Удружење књижевника Србије, Београд, 2005;
  • Од Растка до Растка. Антологија српског метафизичког песништва, Графички атеље Дерета i NEA Publishing, Toronto, 2006;
  • Vasa Mihailović, Korifeji / Vasa Mihailovich, Coryphaei, Рашка школа, Београд, 2008. (на српском и енглеском)
Advertisements