(Једно запажање. Из Бележница) ______________________ Овај текст сам написао крајем новембра 1995. године , а уносим га овде , после …

Наставите са читањем →

A vi, Duhovi, što donosite zagonetne snove i priviđenja (krv, ubistva, masakre; ratnike na granama visokih topola i golubove grivaše, rajske vrtove…), …

Наставите са читањем →

Правог књижевног успеха овде нема и неће бити док не помру ретардирани најистакнутији књижевни представници једне бивше епохе. Све смрди: од новина до Академије, Универзитета, Удружења, барем како ја осећам. Познајем многе професоре који предају ХХ век српске књижевности; свако од њих има свој ћепенак, и сви су мали људи. Скерлић, о коме ја никада нисам имао илузије, био је много већи човек од њих: радио је самопрегорно и даноноћно и зато је тако брзо сагорео…Дипломирао сам на катедри за југословенске и светску књижевност; и скоро три деценије радим као професор; доста година и као библиотекар; мене садашње стање наше књижевности растужује, али у часовима очајања, ја се радо прихватим Пушкина, Достојевског… и других несумњивих величина… Ми истински великог светског књижевника још нисмо имали

Наставите са читањем →