Ознаке

Књига „Прича и мит о свету”, повезана је с књигом „Песма и мит о свету”, о поезији Новице Тадића. Шта спаја ова два уметника?

Новица Тадић и Радован Бели Марковић су најпре савременици и припадници исте књижевне генерације. Обележило их је и то што су и један и други, једно време, имали маргинални положај у нашој култури. Кад је Новица Тадић отишао са овог света, Радован Бели Марковић је у изјави за новине рекао како је овај наш песник живот подносио као опекотину. То се може рећи и за самог Марковића. Повезује их, нема сумње, и дубоко трагично осећање живота и потреба да се трагика заодева у хумор и иронију. Код Тадића је у другој фази његовог песничког рада важно место добило и божје присуство у свету, док је Бели Марковић излаз из дубоке меланхолије,у коју западају његови јунаци,тражио у сфери метафизике, па је зато свог приповедача означавао и као „филозофа страха од гушења”,у тами доба и живота.

У каквом је стању данас књижевна критика код нас и шта је њен главни задатак?

Књижевна критика је данас, чини ми се, у дубокој кризи. Предстоји јој да изнова дефинише своју улогу и начине на које ће ту улогу да оствари. С једне стране су дошла велика теоријска сазнања, а са њима и један сложен и понекад мутан језик, неподесан за обраћање свима који нису књижевни стручњаци, док је са друге стране критичаре запљуснула велика књижевна продукција и издавачки и списатељски маркетинг који тражи голу апологију. Критика, то је моје мишљење, треба да обнови етичке постулате, да се, народски речено, врати поштењу, мада у друштву у коме је све у јавној сфери разореното не може бити лак задатак.

_________Извор: Језик књажевских канцеларија/ Радивоје микић: видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Jezik-knjazevskih-kancelarija.sr.html

Advertisements